Benford, Gregory Galactic Center 6 Sailing the Bright Eternity

[ Pobierz całość w formacie PDF ]

ku�i.
Potom se prizor promeni. Podigla su se brda, puna sve~e stene. U
isprekidanim blescima slika gledali su kako padine stare, kako ih presecaju
pukotine. Vrhovi su se svodili na uzviaice, bregovi su se spuatali - a dizali
su se �udni tornjevi, ledeno plavi. Avetinjski zeleni gle�eri klizili su niz
doline. Najd~el je shvatio da to uopate nisu gle�eri ve� neka u~asno hladna
superte�nost, kona�na smrt najdalje budu�nosti. Gledali su odlomke vremena u
koje su joa mogli da se spakuju podaci, uba�eni klinovi trenutaka pokupljeni
tokom neizmerno dugog vremena. Mogli su da pojme pomi�nu ogromnost koja
uniatava planine i curi u niatavilo, jer su prisustvovali fizici i dinamici
izvan okvira ljudskog vremena.
Potom su se, odjednom, ponovo vratili u isti beskrajno ponavljani
trenutak kao i ranije. Nekako su presko�ili daleko napred, pa ponovo nazad.
Neko vreme su gledali ponavljanje, ali nije se desilo niata novo.
"Mama... kako �emo iza�i iz mucanja?" tiho upita Angelina.
"Niata ne treba da radimo." Nika je zurila u vremenjak, koji se
neprekidno talasao, nalik na klupko blistavih zmija. "�eka�emo."
"Koliko dugo?" Bend~amin je gledao u daljinu, gadljivo izvijenih usana.
Najd~el se gun�avo upita da li to pitanje iata zna�i ako vreme napolju
te�e ukrug. A i prostor - video je iste delove kako se podi~u i spuataju,
podi~u i spuataju. No, njihov mali komad pevea imao je svoju vremensku osu.
Ili je bar tako verovao. Kako da zna? Po�ela je da ga boli glava.
"Bojim se da je to stohasti�na promenljiva na koju se ne mo~e uticati",
re�e Nika.
"Ovde je sve haoti�no!" prasnu Najd~el.
Nika se osmehnu. "Osim tebe. Ti si savraeno predvidljiv."
Svi se nasmejaae, ali posle nekoliko dana nervoznog �ekanja viae im se
nije �inilo smeano.
Potom se doga�aji napolju promeniae.
Vazduh je postao hladan, toliko brzo da to nikako nije moglo biti na
planeti. Bez ikakvog vidljivog razloga, tlo po�e da se menja oko njihovog
zatvorenog komada imanja.
"Je li mucanje gotovo?" uzbu�eno povika Angelina.
"Ne znam." Nika se mratila, i od toga su joj bore oko o�iju postajale
dublje. "Izgleda da vreme napolju ubrzava."
"Fiksirani smo na jednom mestu, a putujemo kroz vreme?" upita Ito.
"Tako izgleda", re�e Nika. Najd~elu se �inilo da je fizika ovde uglavnom
stvar li�nog mialjenja.
Klizavi, talasavi vremenjak izgledao je kao i pre kada je svetlo
jenjalo, a kad je naraslo, ugledali su doline, tlo, biljke. Tlo je bilo
raskr�eno i obra�eno nepoznatim silama, a i u klimi je bilo poznatih primesa:
iznenadni pljuskovi, miris ~alfije i mesa u nekoj dalekoj puanici.
Iznenadna oluja rasto�i se u potoke, pa u spore reke oivi�ene airokim
kroanjama. Tlo kraj njih ponekad bi suknulo ka obla�nom nebu. Neravni grebeni
su im narastali pred o�ima, probijaju�i paperjaste oblake.
Oprezno su izaali napolje, u novu zemlju. Me�u stenjem su se rojila
neobi�na stvorenja, poigravaju�i na mre~astim nogama kao da im je tlo
nepodnoaljivo vrelo. Porodica se uputila dugom padinom i videla u podno~ju
strmih bregova neato nalik na brvnare, sa narand~astim odsjajem u prozorima i
dimom iz kamenih dimnjaka toliko povijenim od vetra da je polegao po krovovima
i airio se dolinom kao zastave. Kroz prosek izme�u bregova stigli su do tamne
udoline i grada rasutog kao masa varnica iz nevidljive vatre, sa ta�kicama
koje su se palile kako je svetlo pevea jenjavalo. Ali bez ljudi. Najd~el
shvati da se grad kre�e, �itava struktura je nekako puzala ka njima.
Grad-bi�e, ~iv.
Pitao se ata li je unutra. Postoji li iata ato mo~e iznenaditi oguglalu
starinu kao ato je on? Mesto koje bi moglo da ga zapanji, a da i dalje mirno
spava?
Mada naravno, pomisli on, klimaju�i glavom kao krivac, i dalje bi se
budio svakog jutra sa starim, poznatim demonima straha koji mu sede na
grudima, pilje�i mu u lice, cere�i se bezubo i trijumfalno.
Iznenada vremenjak suknu kroz sloj zemlje. Rascepi se i planu, kidaju�i
tlo nejednakim zubima. Potr�ali su ka svom imanju, stigavai u poslednji �as.
Siva Maaka se pojavila ubrzo potom.
22. DALEKE BUDU�NOSTI
Le~e�i, bolan, u pukotini vremenjaka, mnogo kasnije, Najd~el se setio
davnog vremena kada je bio mogu� kontakt izme�u �ove�anstva i neverovatne
mena~erije maaki. Uvezao je slomljenu levu ruku i �ekao da ga zahvati san.
Usmerio se na proalost jer mu razmialjanje gde bi porodica mogla da bude ne bi
nimalo koristilo. Samo zato.
Onomad su neke maake ubedile �lanove Najd~elove ro�ene posade da je
postojanje u vidu mehani�kog stvorenja i bolje i dugotrajnije od krhkog oblika
"organskih" stvorenja. Zato su neki ni~i pripadnici klase Sive Maake bili
spremni da "uklju�e" - kako rekoae - neke njegove prijatelje. "Uzdizanje",
rekoae.
Postupak je bio bezbolan. Pretvoreni u maake, njegovi prijatelji postali
su spretne kutije posa�ene na skeletni okvir. Retko su se kretali po okolini i
kad bi Najd~el pokuaao da pri�a sa njima o tome kako ~ive izgledali su nekako
odsutni - kao da vode telefonski razgovor dok gledaju neato zanimljivo na
televiziji, pomislio je. Ono ato su rekli bilo je auplje i prazno, a ipak
nekako jezivo.
�ekao je nekoliko godina dok se nije ponovo naaao u istom Sokaku gde se
to desilo. Smestio se iza nekog stenja, na pristojnoj udaljenosti od mesta gde [ Pobierz całość w formacie PDF ]

pobieranie @ do ÂściÂągnięcia @ ebook @ download @ pdf